Ovaj osećaj preskakanja i lupanja srca može da bude posledica bolesti srca, ali mnogo češće se javlja posle fizičkog napora, emotivnog stresa, preterane konzumacije kofeina
Preskakanje i lupanje srca su najčešći načini na koji pacijenti opisuju poremećaje srčanog ritma (aritmije). Ovaj osećaj preskakanja i lupanja srca može da bude posledica bolesti srca, ali mnogo češće se javlja posle fizičkog napora, emotivnog stresa, usled preterane konzumacije kofeina, alkohola, duvana. Nova studija objavljena u časopisu Heart ističe da bi nešto brži hod mogao da bude odličan način kontrole aritmija.
Najčešći oblici aritmija
Atrijalna fibrilacija najčešći je oblik aritmija, poznata je i kao treperenje pretkomora, jer nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad glavni su simptomi ovog oboljenja koje može, ako se ne leći, da dovede i do moždanog udara.
Bradikardija je poremećaj srčanog ritma praćen otkucajima srca ispod 60 u jednoj minuti. Ne mora uvek da bude posledica bolesti srca, viđa se često kod sportista. Normalni broj otkucaja srca je 60 do 100 u jednoj minuti.
entrikularne aritmije nastaju u donjim komorama srca (ventrikulama). Spada u ozbiljnije aritmije i uključuje stanja kao što su ventrikularne tahikardije i ventrikularne fibrilacije. Ako se ne leče ova stanja mogu da budu uzrok zastoja srca i iznenadne smrti.
Preskakanje i lupanje srca može da se kontroliše besplatnim lekom
Odgovarajuća fizička aktivnost je terapija koju će savetovati lekari većini kardioloških pacijenata, pa i onima sa srčanom slabošću. Kardiolozi savetuju fizičko vežbanje svim pacijentima koji su za to sposobni. Redovno vežbanje i fizička aktivnost do granice zamora, odnosno adaptiranje fizičke aktivnosti na simptomatski status i lične okolnosti, apsolutno se preporučuje kod lakših formi srčane slabosti, navode lekari. Šetnja je i dobar način kontrole krvnog pritiska, šećera u krvi.
– Hodanje je besplatno i dostupno svima. Ne morate da trošite novac na teretanu ili kupovinu specijalne opreme – kaže autorka studije objavljenje u časopisu Heart, dr Džil Pel, specijalista javnog zdravlja i profesorka na Univerzitetu u Glazgovu u Škotskoj.
Prema studiji iz 2024. godine skoro 60 miliona ljudi širom sveta ima atrijalnu fibrilaciju. Nema jasnijih procena kada se radi o drugim oblicima aritmija, ali sigurno je da se veliki broj osoba žali, s vremena na vreme, na preskakanje i lupanje srca. Kardiološki pacijenti koji slabo kontrolišu aritmije su u većem riziku od moždanog ili srčanog udara, navodi dr Pel.
– Postoje lekovi i drugi načini kao implementacija pejsmejkera uz koje je moguća kontrola aritmija, ali pre svega bilo bi potrebno da pokušamo da sprečimo da do aritmija koje zahtevaju lečenje uopšte dođe – kaže dr Pel.
danasnjevesti.com
